• slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
  • slika
Talum očaral Švicarje z novo rondelico, kjer je dodana vrednost skoraj 100 tisoč evrov Talum očaral Švicarje z novo rondelico, kjer je dodana vrednost skoraj 100 tisoč evrov Pri rondelicah je Talum lani postal največji svetovni proizvajalec; švicarska družba SIGG iz njih dela aluminke – embalažo za vodo iz aluminija, ki jo razstavlja MoMA
Položen temeljni kamen za začetek 21-milijonske investicije na Fraportu Položen temeljni kamen za začetek 21-milijonske investicije na Fraportu Na brniškem letališču začetek del za razširitev potniškega terminala, ki bodo zaključena leta 2021
Steklarna Hrastnik na krilih odličnega rezultata predčasno v 24,6-milijonsko naložbo Steklarna Hrastnik na krilih odličnega rezultata predčasno v 24,6-milijonsko naložbo V prvem letošnjem polletju so dosegli 26,9-odstotno EBITDA maržo, zato bodo prihodnjo jesen postavili novo peč za steklenice za žgane pijače in parfumerijo
Komentar

Kdo vse zavira razbremenitev gospodarstva

Čas branja: 3 min
12.08.2014  15:30

Prema posljednjim podacima, takozvana administrativna stopa nezaposlenosti u našoj zemlji iznosi 44,6 posto. Ovaj podatak, osim što nam osigurava neslavno prvo mjesto po nezaposlenosti u Evropi, ujedno veoma ilustrativno ukazuje da je nešto u makroekonomskoj politici kod nas loše postavljeno. Zapravo, veoma loše. Izvršna i zakonodavna vlast na svim nivoima se uglavnom brinu kako da obezbijede sebi pare i plate, pri čemu su raznim opterećenjima potpuno ugušile privredu, a ovdašnje kompanije nizom loše osmišljenih zakonskih rješenja i potpuno otvorenih granica doslovno ostavile na milost i nemilost stranoj konkurenciji. Zbog toga nikoga i ne bi trebalo pretjerano da čudi velika nezaposlenost kod nas. Jer svi koraci koji su u posljednjih par godina poduzeti u bh. ekonomiji imali su u osnovi istu matricu - povećanje prihoda u budžetima. No, nažalost, svi ti "napori" rezultirali su padom zaposlenosti i gašenjem velikog broja malih kompanija. Dobar primjer za to je fiskalizacija. Dodatnim opterećenjem brojne male i srednje kompanije u BiH su jednostavno nestale, enormno se povećao broj nezaposlenih, a očekivanog povećanja prihoda u budžete nije bilo.

Međutim, ono što je najtužnije u svemu je ustvari to da niko od makroekonomskih kreatora politike o tome i ne brine niti ima bilo kakav osmišljen plan borbe, strategije ili politike. Zbog toga raduje i ohrabruje činjenica da je Federalni zavod za programiranje razvoja priveo kraju izradu dokumenta "Poreska reforma u funkciji razvoja i zapošljavanja", koji je još u fazi javne rasprave, ali koji je također završen i jasno sugeriše u kojem smjeru bi trebalo ići da se podstaknu razvoj i zapošljavanje te rast privrednih aktivnosti. U ovom dokumentu se razmatra ideja prihodno neutralne poreske reforme koja bi značajno smanjila direktno oporezivanje rada povećanjem oporezivanja potrošnje i drugih poreza koji ne opterećuju privredu i ovaj dokument, vjerovali ili ne, predstavlja jedini pokušaj u BiH od Drugog svjetskog rata do danas u smjeru ozbiljnijeg rasterećenja privrede.

Ključne riječi su, dakle, rasterećenje privrede. Hajde onda da ukratko pogledamo šta se to predlaže. U dokumentu se odmah u početku navodi da je cilj predložene reforme da se stimulišu investicije, proizvodnja i izvoz, a destimulišu potrošnja i uvoz. Znači, ovaj dokument će odmah u početku naići na protivljenje međunarodne zajednice, MMF-a i Svjetske banke, jer njima nije u interesu da se u BiH destimuliše uvoz te podstaknu bh. proizvodnja i izvoz. Deklarativno, oni su za razvoj BiH, no suštinski to je jedna velika, zapravo ogromna prepreka za bh. ekonomiju. Ljudi na vlasti će se kad-tad morati suprotstaviti tome, to jeste odlučiti hoće li kao do sada slijepo i bespogovorno slušati brojne predstavnike međunarodne zajednice i kao proizvod toga imati rekordnu stopu nezaposlenosti, ogroman vanjskotrgovinski deficit i preveliku zaduženost ili će se pak odlučiti za model razvoja domaće proizvodnje i izvoza, odnosno domaću pamet.

Visoko oporezivanje plata i visoka cijena rada destimulativno djeluju na investitore, navodi se u dokumentu, a za BiH nema drugog izbora od ograničenja javne potrošnje u kombinaciji sa drastičnim rasterećenjem privrede kako bi se podstakle investicije, zapošljavanje i ukupan privredni i ekonomski rast. To se predlaže smanjenjem direktnih poreza koji opterećuju plate na slijedeći način. Prvo, ukinuo bi se doprinos za zdravstvo. Drugo, ukinuo bi se doprinos i za nezaposlene. Treće, porez na dohodak ostao bi u prvoj varijanti isti kao i do sada (44,23 posto zbirna stopa oporezivanja neto plata) ili bi se potpuno ukinuo u drugoj varijanti (36,06 posto). I četvrto, stopa i naplata PIO doprinosa ostala bi ista kao i do sada. Kompenzacija na ovaj način ukinutih javnih prihoda bi se ostvarila uštedama u javnom sektoru, uvođenjem novih direktnih poreza koji ne opterećuju privredu kao što su to, naprimjer, porez na nepokretnu imovinu, porez na dobitke od igara na sreću, porez na transakcije finansijskih institucija i plaćanja prema inostranstvu, porez na usluge registracije automobila, porez na luksuzne automobile, porez na neobrađeno poljoprivredno zemljište, porez na nekorištene preduzetničke nekretnine, porez na neizgrađeno građevinsko zemljište i tako dalje... te povećanjem akciza na visokotarifnu robu i na kraju, kao posljednja opcija ukoliko bude potrebna, povećanjem stope PDV-a. Predložena rješenja bi mogla da se kombinuju sa uvođenjem progresivnog oporezivanja plata (platni razredi), oporezivanjem toplog obroka i drugih ličnih primanja (troškovi prevoza), ali i smanjenjem cenzusa za obuhvat obveznika PDV-a, ukidanjem ili smanjenjem parafiskalnih davanja privrede (vodni doprinos, doprinos za šume i turističke zajednice) i slično.

U Federalnom zavodu za programiranje razvoja procjenjuju da bi ovakva poreska reforma u roku od deset godina dovela do dvostruko većeg broja zaposlenih u proizvodnji u odnosu na današnje stanje te da bi u jednom kratkoročnom periodu značajno uticala na poboljšanje likvidnosti ovdašnjih kompanija s obzirom na značajno smanjenje obaveza po osnovu oporezivanja plata. S druge strane, javni prihodi bi prema njima ostali na istom nivou kao do sada, samo bi se promijenila struktura izvora prihoda.

Cilj i suština ove poreske reforme je, dakle, radikalno rasterećenje privrede smanjenjem stopa oporezivanja plata, što bi, prema tvorcima dokumenta, uticalo na smanjenje neravnoteže u bh. ekonomiji (visok trgovinski deficit, visoka stopa nezaposlenosti, visok nivo javne potrošnje i nizak nivo investicija). A to su ciljevi kojima svi bar deklarativno težimo. Dakle, ideja ima, strategije i politike su osmišljene i napravljene, treba znači još samo malo političke volje da se odustane od filozofije bespogovornog slušanja međunarodne zajednice i krene malo slobodnije u stvarno i konkretno rješavanje (pre)nagomilanih problema. Jer, ne zaboravimo, do sada smo u sferi ekonomije bespogovorno slušali predstavnike međunarodne zajednice, pa imamo rekordnu nezaposlenost, ogroman vanjskotrgovinski deficit, potpuno otvorene granice za uvoz i s druge strane potpuno zatvorene granice za naš izvoz, uništenu proizvodnju, ogroman javni dug.

Napišite svoj komentar

Da boste lahko napisali komentar, se morate prijaviti.
IZVOZNIKI
Novice
Novice Kako Slovenci služimo s hrvaškim turističnim bumom

Izvoz na Hrvaško se povečuje tudi zaradi turizma v tej državi

IZVOZNIKI
Novice
Novice Zasavci skočili v višji cenovni razred in zaposlili 70 ljudi

Podjetje Herz je v Šmartnem pri Litiji končalo štirimilijonsko naložbo v novo proizvodno dvorano, s katero podvajajo zmogljivosti

IZVOZNIKI
Novice
Novice Sevničanom uspel veliki met: v Gruziji bodo opremljali šestzvezdični Marriott Luxury 11

Stilles prišel do največjega in najzahtevnejšega posla v zgodovini podjetja

IZVOZNIKI
Novice
Novice Kako v Ormož vabijo nove investitorje

V Podravju raste nova obrtna cona, za katero je pred začetkom gradnje zainteresiranih že več kot 15 podjetij, o prihodu v Ormož pa...

IZVOZNIKI
Novice
Novice Talum očaral Švicarje z novo rondelico, kjer je dodana vrednost skoraj 100 tisoč evrov 12

Pri rondelicah je Talum lani postal največji svetovni proizvajalec; švicarska družba SIGG iz njih dela aluminke – embalažo za vodo iz...

IZVOZNIKI
Novice
Novice SŽ-Železniško gradbeno podjetje do največjega posla na Hrvaškem

Družba SŽ-Železniško gradbeno podjetje (SŽ-ŽGP) je na Reki podpisala 21,5 milijona evrov vredno pogodbo, v okviru katere bodo...

IZVOZNIKI
Novice
Novice Steklarna Hrastnik na krilih odličnega rezultata predčasno v 24,6-milijonsko naložbo

V prvem letošnjem polletju so dosegli 26,9-odstotno EBITDA maržo, zato bodo prihodnjo jesen postavili novo peč za steklenice za žgane...